Dobro nam doslo prolece!! Welcome to the spring :)

Prosla nedelja je bila jako teska. Muz i ja smo bili jako bolesni od neke prehlade ali vise kao neki virus. Zaboravila sam koliko se oslanjamo na zdravlje, dok ga ne izgubimo. Danas kao simbol suncanog dana, proleca na pragu i naseg ozdravljenja, otisla sam u bastu i ubrala ovo cvece na slici.
Pa dragi moji prijatelji i citaoci, hvala vam na strpljenju. I za dolazak proleca 2009, zelim da vam se ostvare sve zelje i puno zdravlja.




It has been a hard week as I was sick and so was my husband. I forgot how much we rely on our well-being, until you lose it. Today, as a symbol of a nice sunny day; spring coming, and us feeling almost perfectly healthy again, I went to the garden and picked these flowers.
So my dear friends and readers thank you for waiting and here is to Spring 2009. May it bring you all you wish for.

6 comments:

PESA - dar said...

Добро дошла ! Бог Вам подарио здравља и среће. Хајде, трзни се мало у ово прољеће, још сте млади,какви вируси, бактерије, јача си од њих, а за утјеху погледај дивне вијеснике прољећа на мом блогу.....
ПЕСА

Mirjana said...

HVALA PESO, I EVO POKUSACI SVE STA PISEM DA BUDE NA OBA JEZIKA :)

emo_serpica said...

Divni, nežni cvetovi koji nam najavljuju dolazak proleća i nove mirise i ukuse...Uživajmo u njima!

ex - il@miro said...
This comment has been removed by the author.
ex - il@miro said...

Сунце је промолило своје лице...дан је благ...грипа истрајна, исциједи и посљедњи атом
снаге из мене. Ако се вани и осјећа дашак прољећа, моје тијело то још не примјећује...А
да ли је уопште способно забиљежити било какву промјену?

Тако је то са годинама...а ја их, драга Мирјана, више и не бројим. Не из страха, већ због
недостатка времена - потроших га на исписивање многобројних симптома разноразних
„бољки“ душе и тијела. И умјесто да се радујем из баште убраном цвијету, ја оптерећен бременом прошлости сједим омеђен у четири зида...са мном пар икона, нешто књига и ситница. Мој свијет је стијешњен у костима лобање.

Тако је то са годинама и сакупљаним болестима и ранама, драга Мирјана...и умјесто да се радујем прољећу, ја зурим у даљину... у празнину... а сигнале овоземаљског и ововременог доносе ми гласови неких туђих клинаца. Кроз прозорско окно утврдим доба дана, киши ли, има ли сунца, да ли се смркава...? Као да то и игра некакву улогу.

Сједим и ишчекујем - не прољећа, драга Мирјана - ишчекујем Годоа, мога личног врага или нешто још не искристалисано и безоблично...да ме поведе у „неки Нови, врли свијет“ и „стропошта“ у бездан, и стави коначно тачку...

...зашто Ти све ово пишем, зашто Те „гађам“ са овим мучним ријечником? Да бих Те опоменуо можда...да бих Те подстакао... Ни сам не знам! Као да сам присиљен да све ово „испљунем“... Зато драга Мирјана, не дај се болестима...“не дај се годинама“...

Са надом да ћете ми на мојој превеликој слободи опростити...?

Мирослав

Mirjana said...

Dragi Miroslave,

Jako lepo receno, ali ajde da se dogovorimo. Ja se necu dati bolestima a ti izadji u bastu i uberi cvet i raduj se prolecu jer ja te podsticem.

Tvoj citalac i prijatelj,
Mirjana

 

Flickr Photostream

Meet The Author